Little About New Bloggers

Pa dobro, ja sam krenula sa blogovanjem pre oko skoro 6 meseci. Od tada je proteklo relativno puno vremena, pa mislim da mogu sebe nazvati starim blogerom. Pa sam htela da sa ovim novim blogerima, podelim par saveta, zapravo šta je ono u čemu najviše greše pri blogovanju.

- Ovaj blog sam otvorila tako što smo imali zadatak iz tehničkog da otvorimo svoj web site/blog kao "dodatni rad" kod kuće. Naravno, to niko nije uradio. I nakon toga prošo je neko vreme, i htela sam da pronađem sebi neku razonodu, pa sam ga otvorila. Pri samom startu, bilo je teško, i iskreno, bukvalno me je sramota svojih starih postova. Tada sam istraživala blogger, pa verujem da je tako i novim blogerima. 

- Hajde krenimo od snove. Mislim da svako kad otvori blog treba da ima u vidu par stvari. Prvo - izgled bloga. Potrudite se da napravite baner, koji je lako napraviti. Ja sam, kad sam tek napravila blog, bila bez banera, i imala sam gomilu bezvrednih gadžeta, izgledao je stvarno užasno. Zato se potrudite da to sredite, i da osmislite originalan izgled bloga. Ja naprimer preferiram više teksta, nego slika. I tu je i ta čuvena originalnost, niko nije u stanju biti 100% originalan. Svako pri skoro svemu, ima nekog uzora, svi mi na kraju krajeva pišemo, o skoro istim temama. Ali mi se smuči kad vidim da je neko totalna kopijica nekog bloga. Da kopira izgled, pa i same tekstove. 

- Zatim su tu, kao prepreka svakom blogeru, upravo hejteri. Moje lično mišljenje da su hejteri, samo dokaz uspeha. Evo naprimer, ko uopšte želi ili ima potrebu da hejtuje nekog ko je loš? Oni su samo "kamenčić" na putu uspeha, ali ne i usponi. Takvi ljudi su prosto, bezvredni, ne vredi se raspravljati sa njima. Bolje je ignorisati plamičak vatre, nego ga samo dodatno rasplamsati. ☺

- Ono što je velika mana kod novih blogera, jeste reklamiranje. Okej, i ja sam se prvo reklamirala, ali sam prestala. Sasvim je u redu napisati iskren komentar, koji će dokazati da je post pročitan i onda ostaviti link svog bloga, i eventualno neki opis. Ali prosto ludim kad vidim da mi neko napiše "Super post ♥ " i ispod da link svog bloga, ili još doda i par stvari o svom novom postu. Ili ono kad neko napiše da mu uzvratiš follow. To mi uopšte nije okej, ja taj follow uvek uzvratim, iz neke osnovne kulture. Ali zašto bi neko dao svoj follow ako mu se blog, zapravo, ne dopada i ako nikad u životu neće uzeti da vidi njegov post kad mu se pojavi na početnoj.

- Nedavno sam na jednom blogu videla post, koji je bukvalno obuhvatao 4 duže rečenice i par slika. I na kraju posta je ta neću je imenovati blogera napisala da joj šaljemo poruke na mail, da joj lajkujem facebook page, da je follow na instagramu, obavezno da komentarišemo itd. Ne razumem, koja je poenta pri otvaranju bloga, ako nećeš da se trudiš i ako su ti samo reklame bitne.

- Tu je naravno i gramatika. Stvarno je ružno, kada vidim da neki blog ima neke jako velike greške. U redu je ako ponekad progutamo neko slovo, ili pogrešno odvojimo reč. Ali greške poput "neznam, nemogu, samnom, bi smo" itd, su stvarno velike. Makar to bila slučajna greška, to je stvarno gradivo 3./4 razreda osnovne škole. Ljudi koje vas prate mogu steći pogrešno mišljenje o vama.


- I da, za kraj još jedna stvar. Primetila sam da dosta novih blogeri greši jer objavljuju postove svaki dan, a da pritom postovi nisu kvalitetni. Ja se stvarno divim osobama koje objavljuju dobre postove svaki dan. Ali se iznerviram kad neko shvati blogovanje kao neku obavezu, pa objavljuje neke zbrzovane (ta reč postoji je l' da? xD ) postove svakodnevno. Mislim da je na svakome odluka da li će pisati na svakih 10 dana, ili svaki dan, ali nije to lako, sve treba uskladiti sa vremenom, inspiracijom, pa i dužinom. 

I eto, to bi bilo to. Napokon kraj mog pametovanja (ALELUJAA!), ovo je bila mešavina mog mišljenja, i nekih saveta. Samo da napomenem, ovim postom ne hejtujem nikog, samo iskazujem neko svoje mišljenje, tako da, nema ljutnje. ☺

Napravila sam stranicu na fejsu. Bilo bi mi drago kada biste je lajkovali. OVDE!

Vidimo se! ☺