субота, 22. јул 2017.

Kraj bloga..

Već zaista dugo sam želela da napišem ovaj post i razmišljala kako da vam saopštim ovo, ali kao što ste primetili nije me bilo u "blog sferi" zaista jako dugo. Kao što znate ove godine sam imala prijemni što je bio razlog zbog mog odsustva tokom kraja školske godine, zaista sam se skoncetrisala da ga najbolje uradim i upišem željenu školu – jezičku gimnaziju, što sam na kraju i uradila, a prijemni sam završila sa super rezultataom. Ali nakon ovolikog odsustvovanja sam par puta sela, sa idejom i nadom da napišem post, ali jednostavno nije išlo. Koliko god ja želela da nastavim sa svojim blogom, moja volja za pisanjem na njemu  me je načisto prošla. I da, znam, trebalo je da vas obavestim ranije da prestajem sa pisanjem, i da vam kažem kako stvari stoje, ali sam se u sebi nadala da će se volja za pisanjem vratiti. Ja i dalje volim da pišem, to nije nešto što nestaje preko noći, ali ne i ovde. Već preko dve godine imam blog i sve ideje koje imam su suviše nekreativne i viđene dosta puta. A takođe, nimalo, ne uživam pisajući ih. Ne kažem, možda se jednom opet vratim za par meseci ili godinu dana, a blog svakako neću brisati jer želim da postovi ostanu tu za sve koji ikada budu želeli da ih čitaju opet, uključujući i mene. Hvala vam na svoj podršci do sada i svima koji su mi pisali mejlove za ovo vreme i zaista se nadam da me ne mrzite zbog ovoga. Postove drugih blogerki ću svakako i dalje čitati a možda i komentarisati, samo neću biti ovde da ih sama pišem. Pa ipak, bolje ne raditi ništa, nego raditi nešto što vas ne čini srećnim, zar ne? :) 

недеља, 30. април 2017.

#LiterallyMyLife - mart & april


- Pa ljudi, nedostajali ste mi, jako puno. ☺ Ali evo me sa novim postom, novim updateom iz mog života, jer je se stvarno puno toga izdešavalo od mog prethodnog posta. Neću vam se pravdati, jer mislim da je to svima dosadilo, imam trenutno svoje obaveze koje su mi jako bitne i koje me sprečavaju da pišem, ali posle prijemnog sve se vraća u normalu, to vam obećavam. Pa dobro, hajde da pređemo na temu posta.



- Da počnemo od probnog prijemnog ispita koji mi je bio u aprilu. Iskreno, izuzev matematike, mogu vam reći da sam vrlo zadovoljna kako sam ga uradila. Imala sam 18/20 iz srpskog, 15,5/20 iz kombinovanog i 9,5/20 iz matematike. Iz matematike idem na privatne časove tako da računam da će to biti još bolje i stvarno se trenutno za to najviše spremam. Mislim da probni nije bio težak pogotovo kada je srpski u pitanju, kombinovani je imao nekih trik pitanja na kojima je se lako zeznuti ali i to se da logički rešiti, tako da u suštini nije bilo loše, i kao što sam rekla zadovoljna sam, imam još mesec i po do prijemnog pa se da popraviti ono što nisam uspela i baš toliko dobro savladala.






- Za vreme Uskršnjeg raspusta sam dala sebi malo oduška i nisam ništa učila za to vreme, već sam se posvetila gledanju jedne serije. Verujem da ste svi čuli za seriju Thrteen reasons why, koja je trenutno preplavila internet i pokazala se kao najgledanija serija na Netflixu. I iskreno mislim da je tako sa pravom, jer je serija zaista nešto najbolje što sam gledala. To nije serija koju kao takvu gledaš, sagledaš, uzmeš da gledaš drugu. Ovo je serija o kojoj danima ostaneš da razmišljaš i zbog koje se zapitaš nad svojim životom i da li su stvari koje radiš ispravne. Uglavnom, radi se o srednjoškolskoj devojci Hannah Baker, koja oduzima sebi život zbog raznih problema koje je imala zbog ophođenja drugih prema njoj. Ona snima 13 kaseta sa razlozima zbog kojih se ubila i šalje ih svim osoba koje su tu na kasetama. Pored toga što je priča kao priča osmišljena genijalno zaista dosta naučiš iz svega, postakne te da više razmišljaš o svojim postupcima prema drugim ljudima i da pre nego što bilo šta kažeš nekome dobro razmisliš. Serija me je toliko inspirisala da msilim da ću napisati jedan post samo o njoj kao i detaljnije o mojim razmišljanjima. Ima 13 epizoda kojih je jako lako sagledati tako da vam svima preporučujem. I upozoravam vas da će te dušu isplakati ako ste kao ja, jer sam na skoro svaku epizodu preplakala.




OMILJENE PESME U PRETHODNA DVA MESECA:


The Moth & The Flame - Young & Unafraid 


Olympic Ayres - Magic


Vance Joy - Mess is Mine 


Joy Division - Love Will Tear Us Apart 

(opsednuta sam ovom play listom, don't judge )


Kygo, Selena Gomez - It Ain't Me


Zedd, Alessia Cara - Stay


Maggie Lindemann - Pretty Girl




- I da, na kraju ovog posta sam skontala da se zapravo i nije toliko radilo o martu jer iskreno u martu ništa nisam ni radila o čemu bi mogla da se pričam. Hvala vam na čitanju ovog posta, želim vam da se lepo provedete sutra na uranku, bilo da idete negde ili ne. ☺ A mi se vidimo u narednom postu! 



среда, 29. март 2017.

DRUGI ROĐENDAN BLOGA!


- I da, iako ovaj post pišem malo kasnije uveče, danas je drugi rođendan ovog bloga!☺ Ne mogu da verujem da su prošle dve godine od kako sam napisala prvi post na ovom blogu. Iako sam u poslednje vreme malo neaktivnija zbog škole i svega, svakako sam uvek tu i još uvek mi je stalo da bloga. Blog je za mene stvarno mesto gde mogu da iskažem svoja osećanja i da vam se na neki način poverim, što mi je stvarno super. Sa druge strane mogu nekako i da vas posavetujem i da na neki način doprem do vas, što je još bolje. Za ove dve godine, koje su za mene zaista mnogo, sam nekako dosta odrasla i poboljšala se u nekim poljima. Naravno vi ste uvek bili tu za mene i popravljali mi dan sa vašim lepim komentarima. I možda se ne čini uvek kao da je tako, ali zaista mi znači kada vidim lep komentar, reči podrške i hvale. Naravno tu su i kritike kojih je u odnosu na pozitivne komentare daleko manje, ali tu su, i takođe mi znači kada njih vidim jer mi to pomaže da se poboljšam i da promenim neke stvari koje nisu u redu. Tako da hvala vam na svakoj lepoj reči, kao i na onim rečima kritike koje su mi takođe zaista pomogle. Kada pogledam brojke od prošlog rođendana bloga koje su iznosile 30K pregleda i 160 čitalaca, sada je to prešlo preko 60K pregleda 218 čitalaca što je za mene stvarno velika stvar. Naravno da ne pišem zbog tih nekih stvari, ali stvarno znači kada vidim da imam svu tu podršku. Tako da mislim da je to sve što imam da kažem za ovaj post, stvarno se danas osećam jako srećno i kao da je i moj rođendan, jer su mi ove dve godine stvarno puno. Hvala vam na svemu! Vidimo se u sledećem postuu. ☺

уторак, 21. март 2017.

Šta se dešava sa blogom??

- Da, znam da sam vam posle februarske neaktivnosti obećala da ću krenuti aktivno da pišem, ali kao što ste sami primetili, nije me bilo. I žao mi je, ali zaista imam preko glave obaveza u školi, ako želim da upišem željenu školu, što je u mom slučaju jezička gimnazija, moram da položim sa boljim uspehom nego ranije, kako sam na kraju šestog razreda bila vrlo dobra, a na kraju sedmog jedva odlična sa prosekom 4.50, ove godine moram stvarno da "zagrejem stolicu" i učim više nego ikada. I da, znam, nije blog kriv za to, kriva sam ja što nisam dovoljno učila, ali sada moram, a i da ne pominjem pripreme za prijemni. Takođe sam imala i takmičenje iz engleskog na kome sam prošla iako je bio neki incident sa testovima, tako da su tu i dodatne pripreme za to. Uskoro će drugi rođendan bloga i definitivno izlazi post za to, a planiram i favorite, tako da nastaviću da pišem ali bez nekog rasporeda, onako, kad mi dođe i kad budem imala vremena. Verujem da ću vam u junu sve nadoknaditi i da će za letnji raspust biti više postova nego ikada, ali za sada stvarno nisam u mogućnosti redovno da pišem. U svakom slučaju, hvala vam što ste uvek tu uz mene i što se (nadam se) ne ljutite. Hvala vam za sve, do sledećeg posta! 

уторак, 7. март 2017.

Gradovi iz mojih snova?


- Kako svi mi imamo pravo da sanjarimo i maštamo o svemu i svačemu, nešto o čemu ja najčešće razmišljam jesu daleki kontinenti, države i gradovi. Mesta koja nikada nisam posetila ali koja su mi se oduvek činila magičnim. Tako da ćete sa ovim postom, na neki način, moći da uđete u moj um i vidite koji su to meni omiljeni gradovi.


- Mislim da ste apsolutno svi mogli da pretpostavite koji grad će mi biti prvi grad na ovoj listi. New York City, jedan od najlepših gradova sveta, po mom mišljenju. A šta je tako posebno kod njega? Jednom rečju sve. Visoke zgrade, neboderi, užurbani saobraćaj, gomila neverovatnih radnji, hotela... Sama ta atmosfera, tog velikog New York-a.


- Aposolutno svi krajevi New York-a, Manhattan, Brooklyn, Bronx i ostali. Velike znamenitosti, Kip Slobode, muzeji, Central park, Empire State Building i naravno Madison Square Garden. Sva ta prelepa mesta, koja sam milion puta posetila u svojim snovima i mašti. Da, stvarno sam opsednuta ovim gradom i to mi je čak i broj jedan grad u kom bih volela da živim jednoga dana, ali polako. ☺


- A zatim prelazimo na malo topliji kraj, Californiju i jedan od mojih omiljenih gradova, Los Angeles. Jedan od razloga zašto sam opsednuta i ovim gradom je jer je nekako grad glamura, toliko poznatih ličnosti, kao i youtubera živi tamo. Mogu samo zamisliti kako je ljudima koji žive u tom delu, da se bude svako jutro imajući pogled na taj veliki HOLLYWOOD znak. Naravno, tu su smeštene i sve te velike radnje, kao i Disneyland i Universal Studio. A uvek se održavaju i veliki festivali poput Coachelle.


- Naravno, i grad kao grad je zaista prelep. Toplo vreme, palme i tropsko drveće na sve strane, a tu su i prelepe plaže. Mislim da je stvarno super što je tamo sve na dohvat ruke i što se na svakom ćošku nalaze svakakve radnje. A zbog toplog vremena i sunca sve vreme pretpostavljam da su i ljudi tamo raspoloženiji i srećniji.


- Sledeći grad, takođe u Californiji, je San Francisco, još jedno prelepo mesto, koje takođe važi i za jedan od skupljih svetskih gradova. Ovde zaista ima svašta da se vidi i poseti, od raznim muzeja, znamenitih ulica, parkova poput Golden Gate parka i naravno poznati Golden Gate most. 


- Naravno, pored toga mi se i jako dopada celokupna atmosfera ovog grada i način na koji ljudi žive tamo. Ne znam da li bih baš volela da živim tamo za trajno, jer je poznat po jako skupim stanovima i kućama, ali bih definitivno volela da ga posetim.


- S obzirom da sam nekako uspela da izdvojim samo tri američka grada, a volim ih previše, prelazimo na totalno drugi kontinent, državu i grad, a to je upravo Tokyo. Do skoro sam počela nešto više da se interesujem u japansku kulturu, hranu i ostalo i mislim da su stvarno neverovatni. A Tokyo je zaista jedan prelep grad u kojem može da se vidi jako mnogo.


- Mislim da bi mi bilo jako zanimljivo da idem na velika znamenita mesta tamo, hramove i slično. Takođe jako bih volela da isprobam još neku njihovu hranu jer znam da su oni jako specifični po tom pitanju.


- Takođe jedan basic grad bez koga ovaj post nije mogao da prođe, Paris, koji nama i nije toliko daleko. Ljudi, ta pariška moda, stil života, način na koji su ulice uređenje je toliko poseban i lep. Sam način na koji ljudi žive, nekako mirno i spontano za razliku od nekih gradova iz ovog posta. Ne znam da li se to samo nama čini gledajući njihove filmove i posmatrajući slike na internetu, ali to je kakav utisak ja imam.


- Tu su naravno i velike znamenitosti poput Ajfelove kule, Notre Dame-a, Trijumfalne kapije, kao i mnogi veliki muzeji... Naravno, pored toga što ima dosta za posetiti i videti takođe verujem da je jako lepo i mirno za život.


- Kako i sama u školi učim italijanski znam dosta o gradovima u Italiji a  jedan od mojih omiljenih je definitivno Rim (Rome). Što se Rima tiče, takođe imam sličan utisak kao i za Paris što se tiče ljudi, smirenosti i samog načina žovota. 


- Tu su i velika znamenina mesta poput Koloseuma (Colosseo) koje je toliko veličanstveno i sa neverovatnom istorijom. Naravno, tu je i Panteon (Pantheon) stari hram i koji je takođe jako zanimljiv za posetiti. Pored toga, tu je i mnoštvo muzeja, galerija, kao i Fontana di Trevi. 





- To bi bilo ve za ovaj post. Zaista se nadam da ste uživali i da ste videli neku moju perspektivu na neke velike gradove i možda se i za trenutak osetili da ste tamo, jer ja definitivno jesam. Izvinite što ovaj post izlazi malo kasnije uveče ali zaista ne mogu drugačije da stignem. Vidimo se u sledećem postu! ☺

уторак, 28. фебруар 2017.

#LiterallyMyLife (februar 2017) - GDE SAM BILA?


- Kao što ste verovatno primetili, nije me bilo na blogu, pa poprilično dugo. I sve ću vam naravno objasniti u ovom postu i takođe dati sve od sebe da se ovako nešto opet ne ponovi, jer je tri posta mesečno po mom mišljenju jako malo. U svakom slučaju, hajde da pređemo na ovaj post.

 
 
- Razlog zašto me nije bilo ovoliko dugo je jer sam krenula sa pripremama za prijemni ispit. U februaru sam skoro svaki dan imala pripreme iz matematike, za koju svi znate da mi slabije ide. A naravno, vežbala sam i na svoju ruku ostale predmete, sama iz zbirke. Trenutno mi je ovo mnogo bitno, i smatram da je škola, pogotovo sada u osmom razredu, bitnija od bloga, kako god to možda zvučalo, ali zaista jeste. Nikada, od samog početka bloga nije mi se desilo da objavim manje od 5 postova mesečno, a sada sam objavila samo 3. I zaista nikada ne pravim drastične pauze i čak i kada otputujem negde trudim se da objavljujem. Tako da se zaista nadam da me razumete. Ovih par meseci do prijemnog će mi biti zaista naporni iako sam završila sa prepremama iz matematike do aprila. Naravno i dalje ću pisati, ali ako ne bude kao što je bilo po pitanju postova molim vas da me razumete. Ne znam da li tražim previše, ali sam sigurna da će oni koju su završili osmi razred ili koju su sada osmi, moći da me razumeju.



- Pored toga, imala sam i neke probleme sa bloggerom, po ko zna koji put. Ovoga puta, nije htelo da se odjavi sa bratovog naloga da uđem u blog. Mogla sam ja da uđem na moj google nalog da pogledam mailove ili nešto ali ako hoću da pristupim bloggeru, jednostavno mi se opet vrati na bratov nalog. To mi se jednom pre desilo, ali se brzo vratilo. Međutim sada i dalje traje i ja trenutno koristim drugi pretraživač koji je dosta sporiji, ali tako mi jedino radi. Opet, ako neko zna kako da reši problem, molim vas da mi kažete u komentarima.



- Jedna, slobodno mogu reći loša stvar koja je se desila ovog meseca jeste što se previše stresiram oko škole i prijemnog, a taj isti stres je pokrenuo moju opsesiju kafom. Naravno ne običnom, crnom kafom, nego nes kafom ili 3 in 1 kafom. Ranije sam je bila najviše dva puta sedmično, ali poslednjih mesec dana je pijem skoro svaki dan, što je jako loše sa obzirom da imam samo 14 godina. I da, stvarno pokušavam da prestanem da je pijem, i roditelji me opominju stalno za to. Ali se na kraju uvek vratim na to, jer mi stvarno dosta pomaže pri koncentraciji i nekako me smiri. Stvarno ne znam šta ću i svesna sam koliko je to loše, tako da opet, ako imate neki savet za mene slobodno mi recite.




- Jedini film koji sam pogledala ovog meseca je The First Time, koji mi je preporučila drugarica. Ona je bila oduševljena sa njim, tako da sam odlučila da ga pogledam. Film je, bez obzira na naslov, zaista  pristojan i dosta zanimljiv. Takođe, u njemu glumi Dylan O'Brien, tako da film mora biti zaista dobar. U njemu se radi o jednom jako stidljivom momku koji upoznaje jednu devojku, iako mu se sviđala druga pre toga i iako je ona imala dečka, on se zaljubljuje u nju. I ako želite da saznate kako dalje ide, pogledajte film.



OMILJENE PESME OVOG MESECA:


Twenty one pilots: Heathens


Twenty one pilots: Stressed Out


The Chainsmokers - Paris


Katy Perry - Chained To The Rhythm



- I to bi bilo sve za ovaj post, nadam se da vam je se svideo. Zvaničnosam se vratila i od sada ću dati sve od sebe da budem aktivnija. Mi se vidimo (nadam se) uskoro! 

четвртак, 16. фебруар 2017.

20 činjenice koje niste znali o meni


- Vratila sam se! Ako ste pročitali objašnjenje na kraju mog poslednjeg posta znate zašto me nije bilo. Ali evo me sada, tu sam sa novim postom za vas. Ovo je post o nekim, nadam se zanimljivim, činjenicama koje niste znali o meni. Okej, pretpostavljam da skoro nikad nisam pominjala ni jednu od ovih stvari. Pravila sam sličan post još pre dosta meseci i zaista vam je bio zanimljiv, pa sam odlučila da opet napišem nešto na ovu foru.



 Imam gitaru ali ne znam da je sviram, iako mi je plan da naučim jednog dana.



Ponekekad imam panične napade i dva puta sam se onesvestila zbog njih, bilo je stvarno loše.



Najlepša ženska imena su mi ubedljivo Hana i Ema, i ako ikada budem imala ćerke želela bih da se tako zovu.



Volim da gledam anime.



Dosta sam visoka, a imam manjak kilograma.



Nikada nisam imala dečka.



"Dream job" još od malena mi je da postanem stjuardesa.



Ranije sam skupljala postere i imala ih na svim zidovima u sobi, ali sam ih pre oko godinu dana sve skinula i sada imam samo nekoliko na vratima.



Nikad nisam probala aklohol, sem vina za slavu i to uzmem jedan gutljaj. I mislim da je odvratan.



Opsednuta sam sa kaktusima.



Najviše volim italijansku kuhinju.



Prvi blog koji sam krenula da pratim je Tijanin.



Omiljene životinje (osim mačaka) su mi delfini.



Kada sam bila mala htela sam da postanem manekenka, ali sada mi to više nije želja.



Volim da pišem pesme, ali mislim da nikad ne bih mogla ikome da ih pročitam a kamoli objavim na blogu.



U poslednje vreme sam opsednuta sa krimi serijama i knjigama.



Nikad nisam mnogo uzbuđena oko svog rođendana.



Pronašla sma haljinu za maturu, ali još ne bih da je kupim jer ću verovatno naći lepšu do mature.



Volim klizanje na ledu i dobro mi ide.





- I to bi bilo sve za ovaj post, nadam se da vam je se svideo i da vam je bio zanimljiv. Potrudiću se da više pišem iako imam mnogo obaveza. Vidimo se u sledećem postuu! ☺